Teoxenia travelTeoxenia travel
Forgot password?

BEOGRAD

BEOGRAD

Glavna turistička atrakcija u Srbiji je svakako njen glavni grad Beograd. Noćni život u Beogradu je čuven na prostorima bivše Jugoslavije. Beograd obiluje kulturno-istorijskim spomenicima i mestima na koja se turisti rado vraćaju. Ovde navodimo samo neke.

Omiljena mesta:

Skadarlija, koja je počela da liči na ostale ulice Beograda, je za potrebe turizma rekonstruisana da ponovo liči na Skadarliju sa početka 20. veka. Skadarlija je danas jedno od obaveznih mesta koje posećuju strani turisti. Tu su čuvene kafane Tri šešira, Dva jelena, Ima dana…, Putujući glumac, u kojem se osim restorana sa nacionalnom i italijanskom kuhinjom pruža i usluga smeštaja. U okviru restorana Putujući glumac nalazi se kompleks Travelling Actor. Skadarlija je i mesto gde se posle svadbe dolazi na jelo i provod. Naravno, sve domaće đakonije su na meniju pomenutih kafana, samo treba poneti deblji novčanik. 

Kalemegdan je najznačajniji kulturno-istorijski kompleks, u kojem dominira Beogradska tvrđava iznad ušća Save u Dunav. Naziv Kalemegdan odnosi se samo na prostorni plato oko tvrđave koji je osamdesetih godina 19. veka pretvoren u park. Plato je, dok je tvrđava bila glavno vojno uporište Beograda, služio da se neprijatelj osmotri i sačeka za borbu; zbog toga i njegovo ime potiče od turskih reči kale – tvrđava i megdan – borba. Turci su Kalemegdan nazivali i Fićir-bajir što znači “breg za razmišljanje”. 

Ada Cignalija je rečno ostrvo na Savi u Beogradu koja je veštačkim putem pretvorena u poluostrvo. Takođe to je ime za susedno Savsko jezero nastalo pregrađivanjem Save i plaže na jezeru. Ada Ciganlija je u prošlih nekoliko decenija pretvorena od mesta poznatog po izvršenju smrtnih kazni u izuzetno popularnu višefunkcionalnu rekreacionu zonu u Beogradu, poznatu po svojim plažama i sportskim objektima, koje tokom leta imaju preko 100.000 posetlaca tokom radnih dana i do 300.000 posetilaca vikendom Zbog svoje popularnosti Ada Ciganlija se često u žargonu naziva beogradskim morem. 

Knez Mihailova ulica, pešačka zona i trgovački centar je zakonom zaštićena kao jedno od najstarijih i najvrednijih gradskih spomeničkih ambijenata, sa nizom reprezentativnih zgrada i građanskih kuća nastalih krajem 70-ih godina XIX veka. Smatra se da je još u vreme Rimljana ovde bio centar naselja Singidunum, a u vreme Turaka na ovom području krivudale su ulice sa baštama, česmama i džamijama. Sredinom XIX veka ovde je u gornjem delu bila bašta kneza Aleksandra Karađorđevića. Nakon izrade regulacionog plana Beograda, koji je 1867. izradio Emilijan Josimović, ulica je brzo izgrađena i dobila svoju fizionomiju i sadržaj. 

Kulturno-istorijski spomenici

Konak kneza Miloša u Topčideru je konak koji je za Miloša Obrenovića podignut 1831. godine, nakon što je Srbija dobila autonomni status u okviru Osmanskog carstva, a knez Miloš nasledno kneževsko dostojanstvo. Ispred ovog zdanja je jedan od najstarijih i najlepših platana u Evropi, zaštićen kao prirodna retkost (ima više od 160 godina). Prilikom proslave 150-godišnjice Prvog srpskog ustanka (1954), u Konaku je otvoren Muzej Prvog srpskog ustanka. 

Konak kneginje Ljubice sagrađen je 1829-1831. pod nadzorom Hadži-Nikole Živkovića, pionira srpskog neimarstva u prvoj polovini 19. veka. Po nalogu kneza Miloša Obrenovića podignut je za stanovanje njegove porodice, kneginje Ljubice i sinova – Milana i Mihaila. Zgrada je do danas sačuvana kao najreprezentativnija gradska kuća iz prve polovine 19. veka.
Danas je u sastavuMuzeja grada Beogradai koristi se za izlaganje muzejskog materijala i slikarskih izložbi. Stalnu postavku u Konaku čini originalni nameštaj, rađen u orijentalno-balkanskom stilu kao i drugim stilovima onog vremena (klasicizam, bidermajer, neobarok). 
i mnogi drugi…

Preporučujemo